elio rigonat viii poglavlje şarkı sözleri
Šta ostaje od bića kad razloži se na atome
Da preuzme uzde sudbine niko snage nikad nema
A opet svi duboko težimo ka tome
Sanjareći o kraju koj se svima sprema
I poslednje đubre se grči, koprca i stenje
Da sačuva glavu dok život ga do smrti melje
Da se spase od večnog blaženstva
Večnosti i egzistencijalnog savršenstva
