Na starom savskom mostu

Rođen sam u ono vreme tihog optimizma Svi kažu da je bilo bolje, ja se, nažalost, ne sećam Živeo sam prvih dana u malom boksu od stakla Posle krenuo sam svojim putem što me je i odvelo do pakla Ja sam u životu probao sve Ma, samo volim tako da kažem, zvučim opasnije Sad na starom Savkom mostu stojim, sami ja i reka Tu plove mnoga savska govna, idu pravo u Dunav I ja ću možda tamo s njima jer sam govno od čoveka Možda potonem do samog dna koliko sam štrokav Ja sam od života tražio sve A tako malo nudio zauzvrat, nismo dogovorili se Al' makar još jednom da vratim se tamo Na pet minuta da osetim samo Da opet verujem u nešto, nemam razlog da sebe lažem Ubij me, ne znam da sročim to što mislim A hteo sam da kažem Praznine sam u sebi često ispunjavao na loš način Godine sad traže svoje i sve moram da platim Ne duguje mi niko ništa a ja svakom po malo Pozajmio sam par života, nemam nijedan da vratim Ja sam u životu radio sve Mnogo toga je radilo mene, sad gotovo je I sa jedne i sa druge strane grad je potpuno isti Samo ja sam ovde neko drugi i nemam šta tu da tražim Nikad ovde nisam bio ništa više od gosta Svi putevi se moji seku, vode pravo u reku Al' makar još jednom da vratim se tamo Na pet minuta da osetim samo Da opet verujem u nešto, nemam razlog da sebe lažem Ubij me, ne znam da sročim to što mislim A hteo sam da kažem