Telo

Jutrom magla me budi I vetar je stao i vreme je stalo Srebro u čaši, gorki komadi realnosti Suviše je rano za makar i zrno stvarnosti Idem ka sopstvenoj unutrašnjoj praznini Ka tebi. Dodirni oštricu moje svesti o samom sebi Telo moje svetlost tebi nosi Gutamo tablete i grčimo se u sopstvenim ljušturama Bežim iz ove fabrike prosečnih građana Ustajem, lakše je probuditi se nego zaspati Dodirni me po usnama, po rukama, po obrazu, po kosi, po čelu Dodirni mi telo