Duh Vremena

Majka tuge i otac mrznje Rukama mracnim mi stiskaju srce Svi snovi i nade u meni se ruse Dok nestaje zivot iz moje duse Bez dodira proslosti sve lagano nestaje I vec duze vreme snage mi ponestaje Da priznam sebi kako se trenutno osecam Veliku patnju svetu zelim sad da obecam Na bledom sada licu prepoznajem ja srecu Sto uziva sad smelo u umnom raspecu Ona me grli i ako zna da ljubav prema njoj ne osecam Naga se pribija sve vise uz mene hvata za ruku i moli da krenem Na bledom sada licu prepoznajem ja srecu Sto uziva sad smelo u umnom raspecu Ka moru praznine moje se misli krecu Dok osecam sad ceznju sve vecu i vecu Ko ce iz mrtvih da mi vrati bliznje? Prokleta sudbina suza suzu stize Ko ce da drzi moje telo kada padam? Ja ovde nemam cemu lepom da se nadam! Za ocima tvojim i dodirom ruke Jos cujem ti glas u vetru od buke Sto razdire moje vec sravnjeno telo Jer ne mogu bez tebe da budem ceo Za poslednji ples molim te sad Nek ljubav i strast ispune cas Dok gasi se poslednji suncani zrak Sa tobom u mraku ja sklopicu pakt! Na bledom sada licu prepoznajem ja srecu Sto uziva sad smelo u umnom raspecu Ka moru praznine moje se misli krecu Dok osecam sad ceznju sve vecu i vecu Ko ce iz mrtvih da mi vrati bliznje? Prokleta sudbina suza suzu stize Ko ce da drzi moje telo kada padam? Ja ovde nemam cemu lepom da se nadam!