Napušten

Prazna je utroba k'o so na otvorenoj rani Sto druze trpis bol sve blizi si i blizi tami Hladna realnost sece k'o ostrica od noza U perforaciji gledam kako se razdvaja koza! U mom polnom organu ja osecam bol Ko si ti da meni sudis? Samo obican trol Tvoje reci mene nikada ne doticu Vec kao lazni metci oko mene prolicu Ti ne znas moju pricu, ni kroz sta sam prosao Ja nemam majku, ni oca vec samo tudju bol! Pod tudjim krovom sam gledao zdravlje kad se rusi Sa cigaretom flasom i pistoljem u ruci! Slab je karakter u tebi covece sada shvati Te izgovore sebi stvaras da ne goris u vatri Priznaj da krijes to sto duboko osecas I da tu bol ne mozes nikako da okoncas! Zasto ne zelis da svoje probleme resis? Zasto sad bezis ka tudjoj bedi tezis? Tvoje reci mene nikada ne doticu I ako znas da one tebe uvek spoticu U mom polnom organu ja osecam bol Ko sam ja da tebi sudim? Samo obican trol Kako se osecas kad svi ti ledja okrecu I kad o tebi lazne price pokrecu? Kako se osecas bez ljudi oko sebe I dok ti u samoci lagano zivot vene? Deformisane misli plutaju Po povrsini razbijenog uma Telo sve jace ti podrhtava Dok te preuzima tuga!