Unutra

U mracnoj sobi siluete bez oblika Lice svoje gledam,a oci prazne Ko da buljim u ambis Lice od stakla prica slomljenu pricu Van svake popravke ja zauvek bicu Uzmi me u svoje narucje Oprosti mi za sve Sutra kasno je Jer vise nema me! Porgresni ljudi i pogresno vreme Iz glave ne mogu da obrisem scene Kome je ovde uopste stalo do mene Pricam u prazno dok lutam unutar sebe Lice od stakla prica slomljenu pricu Van svake popravke ja zauvek bicu Uzmi me u svoje narucje Oprosti mi za sve Sutra kasno je Jer vise nema me! Pred tobom slusaoce dusu sam otvorio I ako istu sam hiljadu puta slomio Telo razorio i um u prah pretvorio Da bi se kao feniks ponovo ja rodio Zelim slobodu i unutrasnji mir! Samo spoznaja! Dok prozdire me vir! Prozdire me vir! Lice od stakla prica slomljenu pricu (hocu boze, hocu boze) Van svake popravke ja zauvek bicu (hocu boze, hocu boze) Uzmi me u svoje narucje (hocu boze, hocu boze) Oprosti mi za sve (hocu boze, hocu boze) Sutra kasno je (hocu boze, hocu boze) Jer vise nema me! (hocu boze, hocu boze) Jedva cekam da vec jednom sjedinjen budem sa zemljom Kovckeg da mi bude beton ispunjen setom i ceznjom Jastuk da mi bude kamen, a prekrivac crni plamen Ceo svet je jedno sranje smrt nas ceka brojim dane