Zalazak sunca

Crveno sija bakarno nebo Krvava reka, kao da plamen podmukli izbija Negde daleko čujem vapaj tihi Dok sfinge nemo gledaju nebo zlatno Umorno sunce zalazi polako Umorno sunce, e-e-e Beskrajna je teška večna tuga njena Dok tamo daleko misli na mene Tužna u senci smaragdovih gora Domakom noći, svetlo gasi se Mada mi ne zna imena ni lica Misli njene ispunjavam tad Šumori vetar, tužnu pesmu snova Vernost joj zbori s bledih usana (Večna tuga njena) (Misli na mene) (Smaragdovih gora) (Svetlo gasi se) Umorno sunce zalazi polako Umorno sunce, e-e-e-e-e-e-e e Beskrajna je teška večna tuga njena Dok tamo daleko misli na mene Tužna u senci smaragdovih gora Domakom noći, svetlo gasi se Mada mi ne zna imena ni lica Misli njene ispunjavam tad Šumori vetar, tužnu pesmu snova Vernost joj zbori s bledih usana Recite mi nikad da me srce laže Jer utehu našao ne bih nikada