Ravenna (feat. stanisic)

Sve što više pričam, više boli Sve što više boli, više moli Što vrištiš brale, sam si u sobi Sena meni u ćošku nešto zbori U ovom paklu samog sebe vodim Ovo deveti je krug, al' jedva stojim Ravenna, Rim, svi ti glupi snovi Na izlazu sam al' još dane brojim U čet'ri zida sam, kao ruža venam Ne znam više ni gde sam Ne znam ni gde da krenem Sve je gore, ovde mnogo sporo teče vreme Nisam isti, misli odjednom postale neme Pišem epitaf sam u mraku Imam vizije čak i u paklu Flašu mi senka lupa o glavu Ostao sam sav u staklu Nađi me u studiju, svrati mi ovde Ne-ne dolazi u snove Šta ću kad sam stvarno proklet Kol'ko si lepa, za luvru ti je portret Znaš li kakav je osećaj kad život ti lupi kontru Ko klinac svega se podsećam dok sanjamo prepunu torbu Dok moji sviraju ko orkestar Ja nisam bir'o mračnu sobu (Ne, ne) Izgleda da me neće soleraj dok se klinci napolju bodu Uveče legneš i čekaš kad će više da svane Bitni su mi samo moji, a ne da se parice prave Jednom možda i svane, možda i ogreje sunce Nije ista brate priča kad gledaš samo sa strane Jel znaš šta je puna soba, a opet tamo si jedini Jel znaš koliko zbog ulice su mnogi prerano sedeli A meni treba sloboda, ne fizička nego u sebi Jer ljudi nekad su stoka, da li ovaj život vredi Sve prepišem na papir Kad dođe mi tako iz glave Znam koji ljudi su mi vredni Za koje srce ja dajem Za koje ljude život dao bih I ne bih razmišljao sekundu I koji ljudi bi me sj***** Al' nikome ne dam ja krunu