Romansa

Ponekad premotam onaj isti nemi film Prigušeno toplo svetlo, pozorišna noć Zamišljeno gleda i udiše scenu U njenoj je glavi jedan čitav novi svet A okolo gospoda čistih lica jarkih boja Odnekut tu i ja, kakva čudna skupina Ne sećam se reči nijedne što joj rekoh A još uvek pamtim onaj osmeh njen Nisam te tražio Možda sam te sanjao Nisam se ni nadao Samo sam te sanjao Sad došli neki dani sivi svi I u njima neki novi stihovi Kao da su dovoljni u njima čuvam onaj tren Kad su pogledi se sreli Nisam te tražio Možda sam te sanjao Nisam se ni nadao Samo sam te sanjao Još samo jedna od ljubavnih stvari koje besramno pišeš u mojoj glavi Ista kao svaka, tebi je pevam Veća od ruke i od poljupca čak