Na nekom Balašević sranju

Probudilo me lupanje Tri u jutro hladan tuš, kupanje Bilo je to samo tvoje bilo Poleti, vrijeme je, ruke su ti krila Tješim se to su sve halucinacije Droge i filmovi plus moje frustracije Al kada je puna perja i vidio sam duha U ogledalu nekad ko klinac preko ferja Niko nije vjerovo, igre svjetla to ti se učinilo No mene je opčinilo, mene je opčinilo Pitam se gdje je sad ona, reko bi da smo vršnjaci Možda je to druga sestra koju su odlučili pobacit Možda mi je to i buduća žena Ma prepozno bi nju, nju sam upozno u snovima Opiso bi trenutak al teško je sa slovima Pustolovina, ja lovac ona lovina Obukla je bila tijelo moje bivše Podsjećala je na nju al osjećo sam da je više Biće, naručio sam piće Razgovor je proteko u cijelosti bez priče Pažljivo smo se gledali, nismo se ni dotaknuli A žestoko smo se jebali, počela je tepat Njezin glas je bio božanstven Kad je završila počeo sam repat Njezin pogled ostao je zamagljen Slomila mi bagrem, slomila mi bagrem Otad hodam unatraške, otad hodam unatraške Slomila mi bagrem, slomila mi bagrem Otad hodam unatraške, otad hodam unatraške Teško je tražit sreću kad sreća najviše boli I tek sad kužim da nisam srao kad sam rekao volim I ne znam zašto više ovakve tekstove si pišem Al pisat ću dok dišem, nazdravi mi kad kišem Jer istina je, drukčiji smo, a istima je kliše I ove kapi kiše nerviraju me sve više Leš mi hoda po stanu čekam kad će se raspasti Naša tijela se pare, postoje li u paklu raspusti Rame uz rame se borili, strahove pokorili Stvorili smo vatru al od iste smo izgorili Piroman koji se slučajno zalio sa benzinom U sebe trpam kapsule, slučajno zalijevam vinom I kušnjom, drugi mi govorili al nikog nisam slušo U srce sam ti ušo, nastanio se i gušto Nisam pušto, al to je ljubav, teža je od heroina Pohlepa i opsesiva, požuda ko gutljaj vina Al vidim već je kasno, tvoj heroj postao je alkos Malkom u obitelji, ja loptica vi fliperi Pokušo sam biti sve što nisam, nisam uspio Ostalo mi bit ja pa sam se lagano prepustio